Svi mi međusobno utičemo jedni na druge i na taj način se i gradimo; neki se razvijaju, a neki se unazađuju. Uglavnom se unazađuju oni koji žive u okvirima tuđih mišljenja, polako gubeći na taj način sebe.
Naravno, treba da nam bude važno mišljenje ljudi do kojih nam je stalo i koje cenimo, ali to ne bi smeo da bude najvažniji faktor donošenja odluka. Najvažniji faktor je da li to želimo mi ili se plašimo šta će drugi reći pa onda ispunjavamo njihove želje.
Kada sam bio klinac, imao sam potrebu da se svidim svima, čak i onima koje nisam cenio, već naprotiv imao baš loše mišljenje o njima. Zar vi niste? Tokom sazrevanja sam ukapirao da na prvom mestu moram da se svidim sebi, a tada ću se svideti i onima kojima treba, a drugi ili mogu da me cene ili da... ;)
S obzirom da smo društvena bića, želimo da pripadamo društvu i da se uklopimo. Neki u tom uklapanju imaju svoje crvene linije preko kojih ne prelaze (što je izuzetno poželjno), dok neki čine sve samo da ih društvo prihvati.
Jedna od mojih crvenih linija, otkad znam za sebe, je ta da sam znao da nikada u životu neću postati pušač. Negde u sedmom razredu, u društvu sam bio jedini nepušač. I, naravno, nađe se neki pametnjaković u tom društvu:
- Hajde, Zero, povuci dim.
- Ma, ne pada mi na pamet!
- Hajde, nemoj da si pička...
E, tu mi padne klapna, pogledam dotičnog u oči pun besa i dreknem na njega:
- Ja sam pička koji prihvatam tebe takvog kretena kakav jesi, a ti nisi pička koji teraš mene da radim ono šta ne želim?! - Okrenuo sam se ka ostalima: - Vama ako ne odgovara moje društvo ja i ne moram da se družim sa vama!
Odlučan počnem da se udaljavam od njih. Perifernim vidom posmatram šta se dešava. Svi se u tom trenutku okrenuše ka onom kretenu i neki mu sugerišu da krene za mnom. Krenuo je za mnom, sustigao me i stavio ruku na rame:
- Hej, šta ti je? Samo sam se zezao.
Vratio sam se i sve se nastavilo normalno.
Zato mi je uvek bilo bljak kada čujem izgovor da je nekog društvo nešto nateralo.
Ljudi postupaju prema vama onako kako im vi dozvolite. Naravno, prilikom prvog susreta postupaće onako kako su navikli da postupaju prema svima, ali ako vama taj njihov odnos ne odgovara, a to im stavite do znanja moraće se menjati. Ovo me podseti na jednu priču iz srednje škole...
Imali smo jednog lika koji je imao nadimak Manijak. Terorisao je sve, a bio je jedan broj dupelizaca koji su mu se ulizivali, pa su bili povlašćeni. Jednog dana, kada nisam bio prisutan u školi, pa sam samo čuo priče, jedan od tlačenih je odlučio da uzvrati udarac... Video sam ga sutradan: plavo oko, raskrvarena usna, modrice po licu... Iako nije premlatio Manijaka, već je dobio batine, Manijak je promenio odnos prema njemu i cenio ga je.
Ukoliko želite da vas cene, prvo vi morate ceniti sebe. Bez samopoštovanja nema ni poštovanja od drugih.
Kada ste u društvu, ne morate prihvatati sve teme i odgovarati na sva pitanja.
Ja, recimo, nikada ne učestvujem u razgovoru o kvazi-nauci: horoskopu. Desilo se prilikom pauze na snimanju jednog filma da sam u društvu bio jedini muškarac, a sa mnom 10-ak žena. Započele one temu o horoskopu i sad jedna prednjači, jer se ona kao razume u to, a ostale je slušaju, pa komentarišu, pa potvrđuju svojim iskustvima, pa... I na kraju, naravno, pitaju i mene koji sam znak. Stavim im do znanja da me tema ne zanima i ne želim da učestvujem. One odmah prokomentarisale što sam takav, pa šta me košta da im samo kažem znak i krenule sa nagađanjem mog znaka. Vama kažem u poverenju, nijedna nije pogodila znak. Njima nisam ni odgovorio. Ni jedna nije zbog toga bila ljuta na mene, nego su sve prihvatile moj stav. I danas je moj nastup isti, kao i stav. Većina zna to i uopšte ne pokreće tu temu sa mnom.
Нема коментара:
Постави коментар